Zašto ih skoro svaka kuća ima? Zašto su vrtići i dalje puni jednostavnih, klasičnih igračaka, čak i aktivnosti sa kojima i kojih smo se mi igrali kada smo bili deca? Odgovor je jednostavan: iako su se vremena promenila, razvoj mozga nije! Činjenica je da deca najbolje uče kroz igru, kada su opuštena, angažovana i kada se zabavljaju!
Kockice, blokovi, različiti konstruktori, testa, pesak, plastelin, perle, rukotvorine omogućavaju decu da urade mnogo više od slaganja, presipanja, razvlačenja, nizanja. Oni izoštravaju fine motoričke veštine i koordinaciju ruka-oko, postavljaju osnovu za rane matematičke koncepte i usavršavaju izvršne psihičke funkcije kao što su pamćenje i pažnja.
Društvene igre i karte su odlični primeri kooperativnih igračaka koje pomažu deci da vežbaju smenjivanje i čekanje reda, da dele i sarađuju, što je sve kljućno za socijalno-emocionalni razvoj. Takođe, pomaže deci da razviju svoju radnu memoriju, fine motoričke sposobnosti, matematičke operacije.
Slova i glasovi
Čitanje deci kod kuće ne čini samo da uživaju u čitanju, već im pomaže i u školi. Zajedničko čitanje neguje druženje i zabavu, osećaj emocionalne bliskosti, ostvaruje se fizički kontakt, gradi koncentraciju, fokus, vokabular, razumevanje.
Deca uče kroz ponavljanje. Čitajte njihove omiljene ili neke iste knjige iznova i iznova, postavljate pitanja (kada su mala pitajte npr gde je, da pokaže; kod starije pitajte šta će se sledeće desiti…), ohrabrite svoje dete da izgovori jednostavne reči naglas, da možda promeni kraj priče… Pokazujte im frekvetne reči u knigama, kasnije ih može tražiti u npr. novinama, časopisima.
Uvek je bolje krenuti sa lakšim knjigama jer se tada osećaju uspešnim, a to ih podstiče pa će čitati više.
Igrajte se sa decom igre “na slovo na slovo”. Tokom dana, kada ste u šetnji, kod kuće, neka pokušaju da prepoznaju slova koja vide na znakovima, bilbordima, ekranima, kompjuteru.
Nekoj deci su slova jednostavno zanimljiva, vole da uče pa to smatraju izazovom. Postavite male izazove ispred njih da napišu neke kratke reči. Kod kuće držite neku specijalnu kutiju, fioku, korpu dostupnu detetu koja će biti ispunjena materijalima za pisanje i bojenje (kao što su olovke, bojice, folomasteri, blokovi, papiri) kako bi vaše dete moglo da vežba. Kada nešto napiše, pitajte šta je napisao i neka to pročita naglas. Hrabrite ga tako što ćete njegov papir staviti na frižider ili okačiti u sobi.
Brojevi i računanje
Neka vaše dete traži brojeve u časopisima ili novinama (možete mu nepravilnim redosledom odštampati na papiru). Ako zna do 10, podstaknite ga da uči dalje. Ako zna do 20, podstaknite do 30 i više. Može ih iseći, zalepiti na papir i neka ih slaže. Kada se vozite ili čekate u redu, igrajte igru “Šta sledi? Koji broj je pre/posle?”. Rečite mu broj i igrajte se. Kada se pripremate za spavanje, možete ga zamoliti da izbroji npr. koliko plišanih životinja ima. Uzmite recimo dve i pitajte “Koliko ih je sada ostalo?”
- Deca predškolskog uzrasta uglavnom mogu da sabiraju i oduzimaju male brojeve (do 10 ili manje). Ovaj fokus na sabiranje i oduzimanje zadržaće se negde do trećeg razreda.
Pomozite svom detetu da razume koncept vremena govoreći koliko je sati tokom rutinskih aktivnosti. Koristite i objasnite reči kao što su jutro, podne, veče, noć, juče, danas i sutra. Napravite zajedno vremensku liniju koja pokazuje detetov tipičan dan, sa slikama/crtežima, od početka dana do kraja. Možete čak i da napišete doba dana i/ili aktivnost.
Možete da učite i o godišnjim dobima. Imenujte godišnja doba i zajedno sa svojim detetom nacrtajte promene vremena na posebnom vremenskom kalendaru kako biste mu pomogli da nauči kako se godišnja doba menjaju. Pokažite mu slike koje ilustruju godišnja doba i razgovarajte o tome šta vaše dete vidi na njima. Govorite i o tome kakvu odeću tada nosimo (kako se menja i izgleda drvo, kakve su promene u prirodi, šta se dešava, kakvo je vreme).
