Razvojne norme

Saznajte da li vaše dete od 0-5 godina dostiže svoje razvojne prekretnice u usvajanju jezičkih veština!

Norme i komunikativni razvoj vaše bebe

Deca različitom brzinom usvajaju govor i jezičke veština. Međutim, oni prate prirodnu progresiju ili vremenski raspored za savladavanje jezičkih veština. U nastavku imate listu za razvoj govora i jezika dece od rođenja do 5 godine. Ona vam može pomoći da utvrdite da li je dete na pravom putu ili mu je možda potrebna dodatna pomoć. Takođe možete da saznate kako da pomognete svom detetu. Ukoliko primetite odstupanja, da vaše dete ne govori, ne razume šta mu govorite, ne prepoznaje stvari koje mu imenujete, ponavlja reči i fraze, ima nerazumljiv govor, pišite ili pozovite naš centar “Ispeci pa reci” za mišljenje ili zakažite prvi (inicijalni) pregled.

Od rođenja do 6.mesec

Deca razvijaju veštine različitom brzinom ali deca do 6 meseci obično:
  • Reaguje na glasne i iznenadne zvuke.
  • Prepoznaje vaš glas.
  • Usmerava pogled i se osmehuje kada vas vidi.
  • Prilikom hranjenja, počinje ili prestaje da sisa kao odgovor na zvuk.
  • Guče.
  • Smiruje se ili osmehuje kada čuje vaš glas ili kada sa njim razgovarate.
  • Prati zvukove, kao i zvučne igračke.
  • Reaguje na promene u vašem tonu.
  • Brblja učestalije, koristi različite glasove i zvuke, kombinuje slogove koji uključuju glasove p, b, m ili neki od grlenih glasova.
  • Smeje se.
  • Reaguje na zajedničku pažnju.
  • Obraća pažnju na muziku.
Kako stimulisati svoje dete:
  • Kopirajte zvuke koja vaša beba proizvodi. Ovo će podstaći vašu bebu da se više oglašava.
  • Držite bebu blizu lica tako kada razgovarate sa njom tako da vas može jasno videti.
  • Razgovarajte sa bebom o tome šta radite (jednostavnim rečima). Ovo će im pomoći da počnu da uče reči.
  • Razgovarajte sa svojom bebom kao da pevušite. To će im zadržati interesovanje za ono što govorite.
  • Imajte vremena za svoje dete da se igrate igračkama i pokazujete mu slikovnice.

Stvari na koje treba obratiti pažnju:

  • Ako beba nije preplašena glasnim zvukom.
  • Ako beba ne “učestvuje” u kontaktu pogledom kada razgovarate sa njom.
  • Ako beba na uzvrati osmeh onome ko im se smeška.
  • Ako beba ne posmatra lice govornika sa interesovanjem.

Od 6. meseca do 1 godine

  • Uživa u igrama skrivanja.
  • Sluša kada se sa njom razgovara.
  • Intenzivnije guče, produkuje glasove i povezuje slogove, pokušava da imitira reči (papa, ma-ma-ma, pi-pi).
  • Koristi glas da izrazi radost ili nezadovoljstvo.
  • Razume “ne”.
  • Koristi pokrete kao što je mahanje, posezanje za “gore” ili odmahivanje glave za “ne”.
  • Pokazuje na predmete i pokazuje ih drugima.
  • Odaziva se na ime.
  • Razume neke od naloga.
  • Pojava prve reči u sklopu pojačanog i intenziviranog brbljanja.
Kako stimulisati svoje dete:
  • Pravite različite zvuke kako bi zainteresovali svoje dete. To može biti promena vašeg glasa, zvečka ili neka zvučna igračka.
  • Pokazivanje na izvore zvuka će pomoći vašem detetu da razvija veštinu slušanja. Razvija i svest o svetu oko sebe.
  • Ohrabrite dete da vas gleda tokom neke aktivnosti (oblačenje, promena pelene, kupanje, hranjenje…).
  • Pričajte joj o svakodnevnim aktivnostima koje radite.
  • Kopirajte svoju bebu kada brblja. Ovo je dobar način da pokažete kako se smenjujete u komunikaciji. Podstaćiće ih da prave više zvukova.
  • Povezujte reči i gest. Mašite dok kažete pa pa ili npr. dok podižete njihovu šolju, recite “pije”. Ovo im pomaže da povežu ono što čuju sa onim što vide.
  • Pevajte im i igrajte se igara skrivanja (pikabu). Ovim podstičete govor i pažnju.
  • Nastavite igru i pokazivanje slikovnica i slika.
Stvari na koje treba obratiti pažnju:
Ovo može biti veoma teško uočiti u ranom razvoju. Međutim, trebalo bi da popričate sa pedijatrom ili potražite mišljenje ukoliko vaša beba ne:
  • Reaguje na buku.
  • Pokazuje na stvari koje ga zanimaju.

Od 12.meseci do 18.meseci

  • Glasom izražava želje.
  • Dosta brbljanja dok se igra.
  • Voli da gleda slikovnice sa odraslima.
  • Razume da poznate stvari i osobe imaju imena.
  • Pokazuje na poznate imenovane predmete kada se od njega traži – auto, lopta, kuća.
  • Koristi rečenicu od jedne reči ili koristi reč i gest – npr. mama i gest za gladan/ćao (15m).
  • Koristi 6 reči.
  • Upotrebljava frazu od dve reci – imenica glagol – mama daj; dve imenice – mama lopta… (17-18m).
  • Uživa u jednostavnim igrama pretvaranja (npr. pretvara se da razgovara telefonom).
Kako stimulisati svoje dete:
  • Gledajte dete kada razgovarate sa njim. Mnogo je bolje ako ste na istom nivou pa se spustite u nivou njihovih očiju ili ih podignite u nivou svojih. Ovo im pomaže da kopiraju pokrete vaših usana.
  • Razgovarajte sa svojim detetom kratkim, jednostavnim rečenicama. To pospešuje razmevanje i daje detetu priliku da kopira reči kada bude spremno.
  • Razgovarajte o stvarima koje vaše dete gleda ili radi.
  • Često ponavljajte reči. Deca moraju da čuju reči mnogo puta pre nego ih izgovore.
  • Nastavite razgovore o svakodnevnim aktivnostima.
  • Imenujte ono što mislite da vaše dete pokazuje a nema reč ili brblja.
  • Dajte svom deteti izbor izmedju dve stvari kako biste ga podstakli da govori.

Stvari na koje treba obratiti pažnju:

  • Ne brblja dok pričate ili ne brblja uopste imeđu 12-15 meseci.
  • Ne izgovara svoje prve reči do 18 meseci.
  • Čini vam se da ne razume nista od onoga što mu kažete do 18 meseci.

Od 18. do 24.meseci

  • Zna više fraza od dve reči, imenica-glagol.
  • Traži rečima da jede i pije.
  • Razume mnogo više nego što govori (200 reci i više).
  • Redovno uči nove reči.
  • Zna da pokaže delove tela na zahtev.
  • Izršava nalog koji zahteva dve delatnosti (odnesi, zatvori). 
  • Koristi imenice, glagole, prideve.
  • Odgovara adekvatno na pitanja koja se tiču posedovanja (24m).
  • Izgovara svoje ime na zahtev.
  • Koriste ograničeniji brog glasova. Obično se razume polovinu vremena.

Kako stimulisati svoje dete: 

  • Čitajte knjige zajedno. Gledanje slika i imenovanje, kao i opisivanje je jednako dobro kao i pričanje priča. Knjige sa iskakalicama i preklopima pomažu u razvoju koncentracije.
  • Ponovite i proširite ono što vaše dete kaže. Ako dete kaže voda, možete reći “još vode”, “daj vodu, “nema vode”… 
  • Koristite predmete i pokrete kako biste im pomogli da razumeju uputstva i pitanja. Takođe, dajte im mogućnost izbora – “da li je ovo tvoje oko ili tvoja noga?”.
  • Deca postepeno uče glasove. Sugerišem da je detetu bolje reći ispravno celu reč nego ga ispravljati (ne to nije dobro, nisi dobro rekao…).
  • Deca mogu biti frustirana, čak i besna kada ih odrasli ne razumeju. Pokušajte da budete strpljivi i sačekajte da završi ono što vam govori ili pokušava da pokaže.

Stvari na koje treba obratiti pažnju:

Za neku decu, razvoj govornij i jezičkih veština može biti težak proces. Možda će im biti potreba dodatna pomoć da razviju svoje veštine. Javite se ako:

  • Do druge godine ne razume ili sporo prati jednostavne naloge.
  • Ne izgovara 25 prepoznatljivih reči.
  • Ne ostvaruje kontakt pogledom.
  • Ne pokazuje na zahtev.
  • Repetativno ponavlja neku radnju.
  • Zna više fraza od dve reči, imenica-glagol.
  • Traži rečima da jede i pije.
  • Koristi imenice, glagole, prideve.
  • Razume mnogo više nego što govori (200 reci i više).
  • Redovno uči nove reči.
  • Zna da pokaže delove tela na zahtev.
  • Izršava nalog koji zahteva dve delatnosti (odnesi, zatvori).
  • Odgovara adekvatno na pitanja koja se tiču posedovanja (24m).
  • Izgovara svoje ime na zahtev.
  • Koriste ograničeniji brog glasova. Obično se razume polovinu vremena.

Kako stimulisati svoje dete: 

  • Čitajte knjige zajedno. Gledanje slika i imenujte, opisivanje je jednako dobro kao i pričanje priča. Knjige sa iskakalicama i preklopima pomažu u koncentraciji.
  • Ponovite i proširite ono što vaše dete kaže. Ako dete kaže voda, možete reći “još vode”, “daj vodu, “nema vode”… 
  • Koristite predmete i pokrete kako biste im pomogli da razumeju uputstva i pitanja. Takođe, dajte im mogućnost izbora – “da li je ovo tvoje oko ili tvoja noga?”.
  • Deca postepeno uče glasove. Sugerišem da je detetu bolje reći ispravno celu reč nego ga ispravljati.
  • Deca mogu biti frustirana, čak i besna kada ih odrasli ne razumeju. Pokušajte da budete strpljivi i sačekajte da završi ono što vam govori ili pokušava da pokaže.

Stvari na koje treba obratiti pažnju:

Za neku decu, razvoj govornij i jezičkih veština može biti težak proces. Možda će im biti potreba dodatna pomoć da razviju svoje veštine. Javite se ako:

  • Do druge godine ne razume ili sporo prati jendostavne naloge.
  • Ne izgovara 25 prepoznatljivih reči.
  • Ne ostvaruje kontakt pogledom.
  • Ne pokazuje na zahtev.
  • Repetativno ponavlja neku radnju.

Od 2 do 3 godine

Deca razvijaju veštine različitom brzinom ali do 3 godine obično:
  • Ima reč skoro za sve.
  • Često govori o sebi u trećem licu (26m).
  • Pevuši ili izgovara poslednji slog poznatih pesmica (27m).
  • Počinje da koristi jednostavne množine.
  • Često ima problem da izgovara teže glasove (vokali ili oko 25, 30% konsonanata je usvojeno) ali ih porodica i ljudi koji ih znaju razumeju.
  • Često se dešava da skrate duže reči, npr. umesto banana nana.
  • Razume neke od predloga – na, u.
  • Sluša i prati priče i traži da mu se čita.
  • Priča doživljaje.
  • Razume jednostavna pitanja “ko”, “šta”, “gde”.
  • Često postavljaju pitanja “šta”, “ko” (od 2god), “gde” (oko 3god).
Kako stimulisati svoje dete:
  • Dodavanjem reči dečijim rečenicama.
  • Deca često uživaju u pomaganju. Davanjem dnevnih obaveza, pored sticanja navika, dajete im i priliku da razgovaraju o predmetima i dešavanjima.
  • Čitajte deci iste priče više puta. Ponavljanjem pomažete deci da razumeju i uče reči, kao i sled dogadjaja. Možete koristiti lutke, slike, pokrete prilikom čitanja.
  • Kada dete pogrešno izgovori neku reč ili zvuk, jednostavno ponovite jasno i ispravno reč ili zvuk za njim. Bez “nisi to dobro uradio”, “ne kaže se to tako”…
Na šta treba obratiti pažnju:
Važno je da roditelj potraži savet logopeda ako:
  • Dete radije vuče ili pokazuje šta želi nego da kaže.
  • Ne zna da kaže kako se zove.
  • Izgovara samo reč radije nego da spaja u kratke rečenice.
  • Oslanja se na to da mu pokažete šta da radi a ne da mu kažete.
  • Ne razume većinu onoga što mu kažete.
  • Repetatino ponavlja neku radnju.

Od 3 do 4 godine

  • Stalno postavlja pitanja.
  • Opisuje radnje na slici.
  • Sluša duže priče, odgovara na pitanja, verbalizuje radnju koja sledi u poznatim pričama.
  • Počinje da odgovara na pitanje zašto, ali na sasvim osnovnom nivou.
  • Upotrebljava zamenice i priloge.
  • Govor je razumljiv. Može da ima poteškoće sa malim brojem glasova.
  • Broji mehanički do 3, 4, 5.
  • Uživa u izmišljenim igrama.

Kako stimulisati svoje dete:

  • Izdvojite vremena da pričate sa detetom o danu. Razgovor o tome šta se desilo tokom dana, potpomaže razvoju njihove memorije. Takođe im pomaže da pričaju o stvarima koje ne vide i stvarima koje su se već desile (prošlo vreme), što im opet pomaže za sticanje školskih veština i vremenskih relacija.
  • Koristite što više igru, glumu, mimiku, gestove, slike… Što je zanimljivije deci, to će više pratiti.
  • Razgovarajte ili se igrajte igara koje uključuju suprotnosti (opozite veliko-malo, otvoreno-zatvoreno…)
  • Priključite se deci u igri “pretvaranja” ali neka ono preuzme vođstvo. Na taj način bogate jezik i razvijaju kreativnost. Ne postavljajte previše pitanje već razgovarajte o tome šta radi i govori, po potrebi ga usmerite. To im pokazuje da slušate i da ste zainteresovani.
  • Zamena uloga može biti zanimljiva detetu. Može da bude mama, vaspitačica, teta u prodavnici i to im pomaže da pričaju o novim situacijama.
  • Igrajte se i pričajte im o nizovima obojenih krugova, kockica, o brojevima…

Na šta treba obratiti pažnju:

Govor dece u ovom uzrastu trebao bi da se razume i van kuće. Ako to nije slučaj, potražite mišljenje logopeda. 

Trebalo bi da budete zabrinuti ako:

  • Dete ima poteškoće da ideje pretvori u rečenice.
  • Govor je težak za razumevanje.
  • Ne razume ili slabo prati uputstva.

Od 4 do 5 godine

  • Prepričava kratke priče i samostalno slaže priču u slikama.
  • Samostalno bira svoje prijatelje i drugare za igru.
  • Razume nove predloge.
  • Razume više pitanja.
  • Mnogo više postavlja pitanja te traži odgovor na pitanje “zašto”, “kako”…
  • Razume i izvršava dva istovremeno data naloga.
  • Koristi dobro oblikovane rečenice ali u ovom uzrastu i dalje može imati problem sa gramatikom (agramatičan govor).

Kako da stimulišete svoje dete:

  • Saznajte koje aktivnosti i pesmice vaše dete radi i uči u vrtiću. To možete da mu širite i dajete nove ideje i predloge.
  • Uvodite im nove pojmove i fraze kako bi nastavila da uče.
  • Igranje društvenih igara koje uključuju smenjivanje pomaže im da duže prate i koncentrišu se, uče se strpljenju.
  • Igrajte se rečima i rimama. Ovo će im pomoći da nauče veštine koje su im potrebne za čitanje i pisanje. Deci će možda trebati više vremena pre nego što vam odgovore na pitanje ili nalog. Nemoje odgovarati umesto njih ili završavati njihove rečenice, dajte im vremena da razmisle. 

Na šta treba obratiti pažnju:

Za neku decu učenje govora i razumevaanje reči može biti težak proces i možda im bude potrebna dodatna pomoć. Ako primetite sledeće, potražite mišljenje:

  • Poteškoće sa apstraktnim pojmovima kao što su veličina ili vreme.
  • Poteškoće sa složenim rečenicama.
  • Poteškoće u organizovanju priče po redu.
  • Nemaju prave reči da kažu ono što žele.
  • Rečenice su nepotpune. Npr. umesto “igram se sa autićima” kaže “igra auto” i sl.
  • U istoj rečenici stavlja različite teme.
  • Teško razumljiv govor.