Poremećaji govora i jezika
Znaci da nešto nije u redu sa razvojem govora mogu se uočiti rano.
Reagujete!
o govorno-jezičkim poremećajima
Dijapazon klijenata i poremećaja sa kojima logoped/defektolog radi je širok. Tu spadaju različiti razvojni poremećaji kao što su poremećaji autističnog spektra, poremećaj pažnje, poremećaji učenja, razvojna verbalna apraksija, usporen kognitivni razvoj, poremećaj artikulacije, mucanje, brzopletost i drugi poremećaji fluentnosti, poremećaj glasa, oštećenja sluha, poremećaj centralne slušne obrade, disfazije, afazije, rascepi i drugi orofacijlani miofunkcionalni poremećaji, dizartrije, poremećaji gutanja i hranjenja, selektivni mutizam, cerebralna paraliza, Daunov sindrom. Ovde ćemo opisati samo neke poremećaje jezika i govora kojima se bavimo.
Ukoliko želite više informacija:
Poremećaj izgovora glasova (dislalija)
Dislalija je poremećaj artikulacije koji se ogleda u nepravilnosti ili nemogućnosti izgovora pojedinih glasova. Može se ispoljiti kao omisija (izostavljanje određenog glasa), supstitucija (zamena jednog glasa drugim) ili distorzija (nepravilan izgovor glasova). Smatra se jednim od najčešćih govornih poremećaja kod dece. Pojedini glasovi se javljaju na pojedinom uzrastu ali se očekuje da dete do navršenih 5 ipo ili 6 godina ima usvojene sve glasove. Dijagnostikuje se primenom globalnog artikulacionog testa, procenom pokretljivosti oralne regije, fonemskom diskriminacijom i motornim planiranjem. Logopedska terapija uključuje vežbe logomotorike, vežbe fonemske diskriminacije, pozicioniranje govornih organa za pravilan izgovor glasova, vežbe automatizacije kroz rečenice, pesme, priče… Nekad uzrok artikulacionih problema može biti kratka resica pa se to hiruški koriguje i uključuje logopedska rehabilitacija.
Razvojna disfazija
Razvojna disfazija je jezički poremećaj koji se javlja kod dece. Ispoljavaju se kao poteškoće u razumevanju govora (receptivna disfazija) ili produkciji govora gde dete ne govori ili je govor nerazumljiv i nepravilan (ekspresivna disfazija). Podrazumeva teškoće u izgradnji jezičkog sistema na svim nivoima (fonološkom, morfološkom, sintaksičkom, leksičkom, semantičkom, pragmatičkom). Disfazično dete zaostaje samo u govoru i jeziku u odnosu na drugu decu iste hronološke dobi. Kada roditelji primete kašnjenje, važno je da se što pre obrate logopedu za mišljenje i procenu. Ovo nije jednostavan govorni problem već problem koji utiče na komunikaciju na svim nivoima. Problem u razumevanju ili da se dete izrazi, prenosi se i na druge aspekte života tako da dete često bude frustirano. Što se problem ranije dijagnostikuje, to su bolji rezultati i šanse za usvajanje predčitačkih i predpisačkih veština, napredovanje u školi, socijalne integracije, prevazilaženje problema generalno. Pored blagovremene dijagnostike, bitan aspekt jeste stručan, usmeren logopedski tretman kako ne bi ostale posledice na jezički, i uopšte na celokupan razvoj deteta.
Poremećaji autističnog spektra
Poremećaj autističnog spektra odnosi se na širok spektar stanja koje karakterišu različiti izazovi u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji, socijalnoj interakciji, kao i prisustvo ponavljajućih obrazaca ponašanja, interesovanja ili aktivnosti. U poremećaje autističnog spektra spadaju autizam, aspergerov sindrom, dezintegrativni poremećaji detinjstva, pdd-nos (nespecifični pervazivni razvojni poremećaj). Uzrok autizma se ne zna. Istraživanja sugerišu da se autizam razvija kombinacijom genetskih i sredinskih faktora, uslovljeni složenom interakcijom gena i okoline.
U ranom uzrastu uočava se izostajanje “brbljanja”, socijalnog osmeha, praćenje osobe pogledom, izbegavanje kontakta očima, nereagovanje na zvuke, nedostatak gestikulacije i facijalne ekspresije, polako potom izostaje prva reč ili se gubi, dete je nezainteresovano za igračke, jezik se ne razvija ili su prisutne eholalije, egocentičan govor. Nedostaci socio-emocioalnog reciprociteta podrazumevaju neadekvatan društveni pristup, započinjanje i vođenje razgovora, deljenje interesa, emocija… Nedostaci u neverbalnom komunikativnom ponašanju podrazumeva loše integrisanu neverbalnu komunikaciju, izbegavanje kontakta očima, neadekvatan govor tela, upotreba i razumevanje gesta, potpuni nedostatak facijalne ekspresije i čitanje iste. Nedostaci u razvoju, razumevanju i održavanju odnosa podrazumevaju prilagođavanje ponašanja različitim društvenim kontekstima, poteškoće u deljenju društvene igre i sklapanju prijateljsta, odsustvo interesovanja za vršnjake. Često insistiraju na istovetnosti, pridržavanju rutine (uznemirenost pri malim promenama, rituali pozdravljanja, dodirivanje predmeta po određenom redu, insistiranje da se jede ista hrana ili ide istim putem).
Ti simptomi uzrokuju klinički značajna oštećenja u društvenim, profesionalnim ili drugim važnim oblastima trenutnog funkcionisanja.
