Muzikoterapija
Taj čudesni svet muzike
kroz muziku
Muzikoterapija predstavlja skup tehnika koje u dijagnostičke, terapijske i preventivne svrhe koristi zvuk koji može ali ne mora biti muzika. Cilj muzikoterapije jeste da se na osnovu naučnog i planiranog primenjivanja muzikoterapijskih tehnika pospeši sazrevanje, razvoj i svakodnevno funkcionisanje pojedinca ili grupe, a da se u slučaju nekog stanja postojeći simptomi ublaže ili eliminišu.
Pitate se da li bi muzikoterapija mogla pomoći vašem detetu?
Primena
Kada govorimo o uzrastu, muzikoterapija može da se primenjuje od najranijeg uzrasta do starijeg doba. Zanimljivo je da se još intrauterino sluh najpre razvija, ranije od drugih čula – to je prvo funkcionalno čulo u životu čoveka. To može da objasni decu čije su majke, dok su bili u stomaku, pevale, svirale ili slušale neku muziku, da bi oni kasnije reagovali na tu istu meloiju – ona bi ih smirivala ili pak uznemiravala, sve u zavisnosti od toga kako su se osečali u tom trenutku.
Muzikoterapija, u zavisnosti od uzrasta i problema, može da se sprovodi individualno i grupno. U centru “Ispeci pa reci” organizuju se obe.
Često se postavlja pitanje “Šta je potrebo da neko ide na muzikoterapiju? Da li je to osećaj za ritam, dobar sluh ili poznavanje nekog instrumenta?”. Istina je da ništa od ovoga nije uslov tako da dobrodošli!
Integrativna muzikoterapija
Kod ove tehnike, terapeut i dete (grupa) ostvaruju komunikaciju i postavljene terapijske ciljeve pomoću glasa i instrumenata. Kod nje je integrisano i praktično se primenjuje više psihoterapijskih tehnika: bihejvioralno-kognitivna terapija, grupna analitička psihoterapija, psihodrama, art terapija… Deca se, kroz aktivno angažovanje, uče određenim obrascima ponašanja. Sve počinje aktivnostima koje sadrže jednostavne naloge (kako se svako dete zove, terapeut, imenovanje delova tela, prepoznavanje predmeta oko nas, sviranje instrumenata pojedinacno, u paru, grupi) tako da deca imaju utisak da se igraju. Ali ono što izgleda kao igra, ima jasno postavljenu strukturu, indikaciju, selekciju i terapijski cilj.
Ciljevi i zadaci
- Razvoj govora
- Razvoj psihomotorike - slabost ekstremiteta - muzikoterapija angažuje pokret u igri sa instrumentima i terapeutom
- Razvoj sluha i koncentracije
- Razvijanje doživljaja sebe i drugih
- Razvoj socijalnih veština (kontrola agresivnosti, saradljivost, inicijativa, komunikacija, kolektivizam)
- Razvoj fantazmatskog kapaciteta i rešavanje aktuelnih problema.
Jedan od važnijih ciljeva jeste socijalizacija gde muzikoterapija ima najveći uticaj da dete doživi sebe a onda i drugu decu u grupi. Vremenom dolazi i do poboljšanja funkcionisanja deteta u njemu poznatoj i nepoznatoj sredini.
Ono što je bitno, a ka čemu mi kao ordinacija težimo, jeste timski rad i uzajamno pomaganje.
